Новембар - Просвјета дочекала Србе из Мађарске

 

Прошле недеље, у четвртак 22. новембра, у организацији СПКД Просвјета Аустрија, са бечким Србима су се дружили Срби из Мађарске. Повод за то дружење је наставак сарадње Просвјете са институцијама српске заједнице у Мађарској, а пре свега размена искустава о тренутном стању у дијаспори, досадашњем раду на просветном и културном плану и могућности даље и боље сарадње.

У делегацији су били Јованка Ластић, директорка српске гимназије „Никола Тесла“ у Будимпешти, Љубомир Алексов, председник Самоуправе Срба у Мађарској, парох храма Св.Великомученика Георгија у Будимпешти, протонамесник Зоран Остојић, као и Милан Кићевац, председник Српске православне црквене општине у Будимпешти, који је и повереник Просвјете за Мађарску.

Организовани су сусрети са представницима српских културних организација у Бечу, представљање бечког одељка универзитета Мегатренд, а после кратке шетње по граду чланови делегације су присуствовали вечерњој служби у цркви св. Саве.

У вечерњим часовима, у свечаној сали цркве, организовано је представљање српских просветних институција у Будимпешти, као и начин организовања Самоуправе Срба у Мађарској. Публици, у којој су били присутни и професори универзитета, дипломате, представници медија и српских организација, обратили су се сви чланови делегације и врло исцрпно говорили о искуствима организовања Срба у Мађарској, њиховом статусу и потребама, предностима и тешкоћама.

Присутне је најпре поздравио организатор и иницијатор ове акције, господин Милан Кићевац, истакавши важност међусобног упознавања и учвршћивања веза међу бечким и будимпештанским Србима, подсетивши на географску али и културну и емотивну блискост међу нама .

Господин Алексов је подробно објаснио функционисање српске самоуправе, наводећи да је пресудно то што Срби у Мађарској имају статус мањине, који се базира на принципу реципроцитета, али је истакао и важност подршке матице и потребу за већим умрежавањем Срба у региону.

Парох Зоран Остојић се осврнуо на битну улогу цркве у очувању идентитета и традиције српске мањине и њен значај у повезивању и заједничким активностима свих српских фактора у Мађарској. Црква је, што су потврдили и сви остали саговорници, несумњиво најважнији елеменат повезивања свих активности мађарских Срба.

Посебно надахнуто било је обраћање госпође Јованке Ластић, директорке српске гимназије“Никола Тесла“ у Будимпешти. Са пуно љубави према свом послу и ученицима, коју су сви присутни могли осетити, говорила је о раду у школи, развоју разних секција и активности, као и условима у интернату Текелијанум, у коме бораве и школују се млади

Срби из свих крајева и земаља у окружењу. Изузетно повољни услови школовања и живота у Текелијануму, који се налази у самом центру Будимпеште, сигурно су изазвали велико интересовање и пажњу присутних, с обзиром да је то изузетна прилика да се млади, на српском језику, а у Европској заједници, добро, комплетно и компетентно образују. Дипломе ове школе, наравно, признате су у целој Европи, а неколико њених бивших полазника са великим успехом студира и у Аустрији.

Међу полазницима школе и становницима Текелијанума, налази се, за сада и један ученик из Беча.

Присутнима је био приказан и филм о историјату и садашњости гимназије и интерната, направљен од стране самих полазника, који је на прави начин показао како се живи и ради у тој школи, какви су успеси, али и тешкоће присутни у ђачкој свакодневници и на који начин, заједнички, професори и ученици превазилазе свакодневне обавезе и изазове који се појављују пред њима. Филм је искрен и дирљив, а квалитет којим је направљен одлично показује како се добро у тој школи ради.

Након представљања, присутни су постављали многобројна питања гостима, на која су ови стрпљиво одговарали. Вече је завршено пригодним коктелом, где су се у неформалном разговору и пријатељском дружењу успоставили многи нови контакти и познанства.

Сигурно је да ово неће бити само једна и јединствена акција Просвјете, већ је само означавање почетка чешћих сусрета и интензивније и корисније сарадње међу Србима у региону, а нарочито онима из Будимпеште и Беча.

Лепо је имати пријатеље тако близу.